Bračni par Zajmi je popularizovao skijanje 50.-tih na Šari.
Danas je skijanje jedan ekskluzivnijih sportova. Kako je to nekada bilo pokušaću da dočaram iz priča koje sam slušala u detinjstvu.
Rada I Bardulj Zajmi moji Majkica I Dekica, kako smo ih zvali bili su izuzetno nebičan par. On sa Kosova, ona iz Šapca upoznali su se kao studenti u Beogradu na Fakultetu za sport (DIF).
Bračni par
Zajmi živeli za skijanje na Šari
Izuzetno lepi i sportski građeni… bile su to energije koje su se odmah prepoznale. Ubrzo su postali prepoznatljiv par koji je voleo sport.
Skijanje je tih godina bila atrakcija i nedostižan san za mnoge…Kao lojalni komunisti u to jugoslovensko vreme, kada se sve radilo za patriotizam i otadzbinu i za lepšu budućnost, dobili su zadatak da idu na Kosovo i oforme prvu Srednju fiskulturnu školu iz koje je kasnije nastala Viša pedagoška škola, a kasnije DIF.
“Trebalo ih je naterati da skinu dimije, šamije i obuku baletanke, hitone, šortseve i atlet majice “ Tako je Majkica često pričala…Ona je bila prva dirketorica fiskulturne škole, što je bila retkost na ovim prostorima da žena bude na takvoj poziciji.
Sa velikim entuzijazmom, smelošću I neverovatnom harizmom pokrenuli su izuzetnu priču / skijanje na Šari.
Animirali su veliki broj ljudi. Odlazak na Šaru bila je prava avantura. Fijakerom do Kosova Polja, zatim vozom do Kačanika, a onda vozićem Ćirom uskim kolosekom stizalo se do sela Brezovica. 20 km za 3 sata.
A onda ski oprema na konje i put pod noge 2 sata oštrog pešačenja preko Tršenja do Stojkove kuće. Išlo se kroz gustu šumu a često se dešavalo da ih uhvati noć.
Prvi Kameni Dom za učenike
Radnom akcijom učenika fiskulturne škole i domačih zidara napravljen je prvi Kameni Dom i odatle je sve krenulo. Prvi učitelji skijanja pored Rade i Bardulja Zajmi bili su Dragan Stojimirović Klara, Mitke Klauđerović i Tihomir Milosavljević Tika. Tako je sve krenulo.
Prva takmičenja poput Šarplaninskog Kup-a, kasnije iz cele Srbije, a 1963. i Prvo državno prvenstvo Jugoslavije. Zatim su sledile i međunarodna studentska takmičenja koje je otrganizovao FIS.
Dugačak je bio put sa drvenim skijama na leđima u gojzericama, kojima se pešačilo do Piribrega da bi se dva do tri puta spustilo niz strmu padinu.
Moja Majkica Rada Zajmi je bila izuzetno posvećena studentim i sportu kao i svom pozivu. Uvažavala je disciplinu. Za to vreme je izuzetno pratila modne trendove. Džemperi, pantalone sve je kod nje bilo tip/top, bila je, mogu slobodno, da kažem trendeseter svog vremena.
Pošto često nije bilo dovoljno mesta za sve u Planinarskom domu, moj Dekica je odlučio da napravi kućicu, kako neko ne bi ostao nezbrinut b. I to je postala tradicija. Kuća puna ljudi… Ta kućica se gradila na magarcima…dvadesetak godina. Kao maloj nikada mi nije bilo jasno kako su doneli metalne krevete, drvene ploče itd..
Tako je Šara otvorila svoje prostore za sve koji su voleli skijanje i prirodu. Šara je privlačila i profesore skijanja iz Beograda koji su otkrili njene čari. Profesori Nišević i Kavčić bili su prvi koji su doveli beogradske studente i tu održavali kurseve skijanja. I oni su postali zaljubljenici u Šaru gde su napravili svoje vikendice.
60.tih Sagrađen je prvi objekat koji se zvao Centar sa dvadesetak ležaja. Nakon toga su organizovali gondolu koja je prepravljena od rudarskih žičara. Bile su tu male kabinice, dovoljne da stanu dve osobe. Nakon nekoliko godina, sobzirom da se često kvarila bila je zatvorena i uklonjena. Gondola je kretala malo ispod naše kuće i prostirala se do Lavljih vrata.
Nakon toga je montirana prva prava žičara poznati Jednosed
koja je otvorila vrata brojinim posetiocima. Tako Šara postaje 60-tih godina poznata skijaška destinacija.
Svoju veliku ljubav prema skijanju su preneli na svoje sinove Baneta I Mikija mog tatu koji su se uspešno takmičili i od ranog detinjstva u svojim kategorijama.
Moj otac voli skijanje, voli da eksperimentiše i pravi je promoter skijanja na našim prostorima. Tako je otkrio monoskiju, snowboard i kasnije telemark. Krajem 80tih je otkrio snowboard I doneo ga na naše prostore. Miki kao I njegov otac trudio se da popularizuje snowboard. Nesebično I bez finansijske koristi davao snoubordove ljudima da probaju, učio ih kako bi prešli sa skija na bord.
Tako je Šara postala meka za snoubording. Naša kuća koja je bila na samoj stazi i bila je bila stecište skijaša I bordera sve do 1999. Ta kuća više ne postoji i Od tada je zbog političkog stanja Šara za nas danas samo planina koja je u naše živote utkala lepa sećanja.
Ovo sam napsala kao spomen na pionire skijanja koji su mi ostavili najveće nasleđe, a to je ljubav prema skijanju u kome moja porodica i ja sa istom ljubavlju uživamo u čarima skijanja.
